Stihovi : Chapter 1

Chapter 1:

Tama je i dalje glavni ambijent,

 uz nepokretno kretanje

pokretnim telom, za tragom svetlosti.

Kao da se ovo vec desilo – deja vu.

I nastane tisina.

Iz prve nisam razumeo cemu

sva ta slepa verovanja.

Sto bi Ameri rekli : „once upon a time” ,

bilo je dvoje ne tako odraslih ljudi.

Ali to dvoje ljudi je znalo da voli,

retki su nasli retke.

Na zalost, oluja je obrisala svaki trag o njima.

Gospodin i gospodjica.

Dve duse jedno telo.

Ista narav, isti ponos.

Velike ambicije, zajednicke zelje.

Bili su neverovatan tim.

Pitam se gde li su nestali.

Da li ce se opet sresti, sudbina ce reci.

Prica o prici : Zovem..

Koliko zivot moze da bude ironican, u jednom trenutku je sve savrseno, a za tren oka sve nestane. Sedim u zatvorenoj sobi , dok se mrak spusta oko mene. Razmisljam gde su svi osecaji otisli. Da li su pobegli ili su se sakrili? Pitanje koje je baceno u lavirint, dok ja stojim na pocetku, Ona je negde sakrivena u njemu. Kojim putem krenuti? Kazu da se iz pepela ne moze vatra podici , ali ipak , Feniks se iz praha uzdigao, pa mi se tesko sa prvim tumacenjem  sloziti. Nekada , nisam mogao da zaspem bez da mi Ona pozeli “laku noc”, a danas, kao da je poplava dokrajcila brod koji tone vec duzi period.

Zovem upomoc svirace,

 da joj sviraju serenadu ispod prozora.

Da je cvrkut ptica budi u zoru, 

da je andjeli dvore pred spavanje, kada ja ne mogu.

Boze brani je od zla i suza,

ne dozvoli da je progoni tuga.

Okaci joj na vrat amajliju srece, 

nista nije lepse nego kad se osoba koju volis smeje.