Razbacane misli : Realnost - nekada i sada

Tata: Sine, sedi na sekund da ti ispricam nesto.

Nije u redu sto ti ovo govorim sine ali tvoj svet, danasnji svet ne moze da se poredi sa mojim. Je l’ si mozda nekada igrao zmurke sa drugarima? Da li ste do kolena bili prljavi jer ste trcali po kisi i blatu? Mozes li mi reci kako je to napraviti kucicu od jastuka i jorgana i provesti tamo popodne? Mislim da ne. Tehnologija je pojela sve to. Dok sada ti igras igricu na tabletu, ja sam u to vreme pre 20 godina igrao fudbal ispred svoje kuce. Je l’ se secas pre par meseci dok smo boravili kod tetke u Berlinu kako si cmizdrio 3 sata jer nismo hteli da ti kupimo novi mobilni telefon? I ja sam tako plakao, ali zato sto moji roditelji nisu imali da mi kupe lego kockice. Sta mislis, kako sam upoznao svetske igrace, svetske klubove? Nisam uplaio internet pa ukucao na google-u. Skupljao sam slicice i smesak mi je bio od uha do uha kada  mi je mama kupila 3 kesice od jednom. To su bili dani. Simpatijama smo davali ljubavna pisma, a ne kao sada sladnje poruke sa smajlijima i srcima. Zao mi je sto to nikada neces doziveti. Sta mislis o svemu tome , je l’ ti se cini zanimljivo?

Sin: neko me je follow-ao, cekaj da pogledam.

Stihovi : Mozda

                                                               

Mozda sam juce setao bulevarom i naleteo na ulicnog sviraca.

Ostavio mu par dinara, i slusao ga do sumraka.

Mozda je bilo mnogo ljudi oko njega, jer je odlican bio,  

ili mozda los, ko to zna, i tako ljudi na to zaborave za jedan dan.

Mozda sam nedavno darovao polovne stvari decaku koji cisti

svake godine godine sneg kod moje babe i dede.

Mozda sam to izmislio kako bih se uvelicao u necijim ocima,

ali samo taj koji nema, zna da ceni stvari koje dobija.

Za mene sitnica, za njega ulepsan dan, jedan osmeh vise,

tome se radujem ja.

. 

Mozda i ne verujem ljudima, previse lazi i praznih obecanja.

Mozda sam se opekao pa se samo pravim fin,

a sve vreme na meni maska, vesto baratam sa tim.

Malo je prijatelja, malo pravih drugara - koji te razumeju i hvale,

sa kojima se smejes, places i tugujes , provodis noci i dane.

Mozda je ovo samo san. Mozda nam se cini, jer ipak ,

toliko divnih i neverovatnih stvari i prilika proleti za sekundu,

pa ni ne stignes da ih uhvatis i dozivis na tren, jer je taj tren mozda

sve sto ces imati, treba ga iskoristiti zar ne?

Mozda da sam samo par puta nacinio korak u nazad, 

ne bih bio tu gde jesam danas. 

Brz zivot, brze odluke, kao muve bez glave, 

a ustvari stojimo u mesto i molimo se za bolje dane.

Put od dna do vrha, mnogo je dug,

ne dozvoli da te prepreke vrate na dno.