Razbacane misli : Osmeh

Kada vidis osmeh na devojci, a pri tome znas da si krivac tome, to znaci da si uspeo.
Jer kada se devojka smeje, tada je srecna, a to puno znaci. 

Prica o prici : Zavrsetak poglavlja - novi pocetak

... i tako sam nastavio koracati, samo pravo, bez osvrtanja u nazad. Napustio sam svoje selo, kako bih postao doktor, pilot ili ko zna, mozda i astronaut. Preda mnom su nove mogucnosti, pustolovine, predeli.

Moja torba, naocare i ja - ka boljoj buducnosti, koja je prepravljena ambicijama koje sam gradio od malena. Ulazim u autobus i bacam poslednji pogled na moje selo u planini. Jos uvek mi prolaze slike starog gospodina Taylora, ranca i cupavog psa Moa. To je bio moj zivot. Bez tog bradatog gospodina ne bih bio ono sto jesam. Sedam na svoje sediste i polako mi se sklapaju oci. Sutra je novi dan, nova avantura.

Nekima svezi pocetak, a nekome dan kao i svaki drugi.

Prica o prici : Zasto moje suze teku sad?

Jos jedna noc u praznoj kutiji. Dovoljno velikoj da stane moje sicusno telo. Volim da provodim vreme tu. Pomaze mi da pobegnem od stvarnosti. Stvara mi osecaj sigurnosti.
Kutija - kuca u kuci, moja druga soba. Teku mi suze jer ne mogu vise da izdrzim tu galamu mojih roditelja. Neprestane svadje, psovke, vredjanja. Zar sam zavredeo da budem osudjen na njihovu propast. Kako da budem srecan, kada znam da oni nisu srecni. Trazim resenja, ali sta moj mlad mozak moze da osmisli kada mi je tek osam godina. Moj verni drug , plisani medved, me uvek prati. Njemu se jedino mogu obratiti. Stvar koja ce me saslusati u svako doba. On zna svaku moju tajnu, muku i bol. Vristim u sebi, jer me to iscrpi , i tako budem smiren, bar na kratko. Kao svako dete, zelim da imam normalno detinjstvo. Sanjam o danu kada ce se suze  pretvoriti u osmeh. O danu kada cemo nas troje ponovo biti zagrljeni i srecni.

Prica o prici : Strah

Kako vreme tece, spustio se mrak. Ne trosim sekunde na odmor, ubrzao sam korake.

S vremena na vreme cujem kako nesto susti iza mene. Ne usudjujem se da okrenem glavu. Razumeo bih da sam starija dama sa torbicom, pa bi gospoda „otrovnih ruku” imala sta i da otme. Nikako da mi padne na pamet ko bi hteo da preplasi malog mangupa u pocepanim krpama, kao sto sam ja. Trgnuo sam se na sekundu. Ucinilo mi se kao da je nesto protrcalo nedaleko ispred mene. Drzim se za grudi, a srce hoce da izleti , kao da je bik, pa je videlo crvenu boju ispred sebe. Obliva me znoj, a iza mene ne prestaje nesto da suska.

„Ovo se meni ne desava” – govorio sam piskavim tihim glasom. Zvucalo je kao sapat upucen mojoj svesti. Sova peva svoju vecernju pesmu, skakavci su na audiciji. Nikako auto da prodje. Osecao sam se kao samotnjak u pustinji. Hladan vazduh me obmotava. Jeza me hvata. Da li je to samo temperatura pala, ili je moj mracni pratilac sve blize? Koskaju me ideje neprestano. Potrcao bih, ali sta ako upadnem u klopku. Ne mogu dopustiti da se nahrani mojim strahom. Ako nista, bar ga necu istaci. Zato nastavljam i stizem do svoje majke, pokucao sam joj na vrata i odjednom sve je nestalo. Osecao sam se ponovo sigurno.

Prica o prici : Mirror, mirror

Iz koraka u korak, od reci do reci, sekunda izmedju predaha. Spontanim okretnom vidim sebe u ogledalu. Postavljam pitanja, vodoravnim redom i tako u nedogled. Osecam se kao da sam na ispitu. Medjutim, ovog puta sam ja u ulozi profesora. Zapitam se, kakav sam ja to covek postao? Kako me ljudi gledaju sa strane? Da li sam cinio dobre stvari ili se spremao za pakao? Preispitujem sebe, dok mi treptaji oka stoje na pauzi. Glasno i jasno u sebi odgovaram. Gnjurim kroz okean kako bih nasao biser u skoljki.

Ogledalce, ogledalce... Podsecas me na toliko toga, na toliko njih. Jedan pad i gotovo. Ja sam tvoja suprotnost. Prepreke i padovi me samo nacine jacim. Dok osecam da mi je oreol na glavi, dotle sam srecan i zasticen. Sada odlazim laganim, necujnim koracima.

Razbacane misli : Prijateljstvo, veza i raskid : bermudski trougao

Prijateljstvo: Interesantno je kako ljudska psiha moze da se pretvori u dom i izgradi imaginarni put koji dopusta da drugo ljudsko bice krene njim i pokuca na vrata. Na pragu se odvija uvodni deo na kome se javljaju razna pitanja, neka od njih su: zajednicke teme, razmisljanja, stavovi, odluke.. Sve su to delovi slagalice koje odkljucavaju bravu koja je prepreka pri ulasku. Domacin cesto provodi vreme nadgledajuci osobu sa prozora svog doma. Proucava je, vrsi testove koje ce mu pomoci da shvati tu osobu, da sazna da li je vredna ulaska. Kljuc se nalazi u blizini , ili je bacen u jezero nedaleko od praga. I najzad ako se slagalica slozi, otvaraju se vrata i tu krece rasplet. U domu se desavaju uspomene koje su vredne pamcenja.Sve diskusije, humoristicne teme, tajne, ideje. Sve su one zapisane u domu, kao i ostale stvari koje cine jedno prijateljstvo.

Mnogo je kandidata na audiciji, ali malo njih dobije ulogu. Nije lako naci pravog prijatelja, zato prijateljstva treba cuvati i negovati. Ima dosta osoba na ovome svetu, ali malo ljudi.

Veza:Ona je deo mene. Gledanje u nju je kao gledanje u ogledalo, vidim sebe. Svaki njen osmeh, pogled, dah.. osvajaju me iz dana u dan. Ne bih sebe mogao zamisliti bez njenog prisustva. Kada nismo zajedno, trci mi po mislima. Nista nije lepse od njenog zagrljaja. U njemu se osecam komforno i sigurno. Kao da, drzim ceo svet u svojim rukama.

Za mene je ljubav kao svemir, nema granica, nema pravila , bez zakona je. Kada srce voli, to je znak da je covek zadovoljan. Napokon da ima neku stvar pored sebe koja ga razume, koja je tu za njega, koja ce dati sve da ne izgubi boju. Osoba koju volis je prva stvar na koju pomislis kada ustanes i poslednja pre nego sto zaspes. Biti u vezi je kao dobiti priliku da uradis nesto veliko. Pitanje je da li ces posustati nakon prve prepreke i odreci se svega, ili ces se boriti za tu priliku i uciniti sve da ispunis kovceg svoje srce.

Pazljivo birajte osobu sa kojom cete stupiti u avanturu. Ipak, najbitnije je kakva si osoba i covek, a manje bitna stvar je izgled. Mnogi se prevare oko toga.

Samo retki nadju retke.

Raskid:Da bi zvezde sijale, potreban im je mrak, zar ne? Medjutim, kada na vezu stupe mracni dani, i prekriju je, dolazi do raskidanja lanaca koji su obmotani oko nje. Da li su dovoljno cvrsti? Mac sa dve ostrice dolazi u ulogu. Pretvoris se u dve osobe. Sa jedne strane, na tvoje naredne dane se spusti oblak, koji nesebicno lije kisu i cini tvoje dane sumornim i otezavajucim u kojima kisnes, a sa druge strane se isto spusti oblak, ali uzmes kisobran kako bi se odbranio od kise. Pravis se da je lepo ispod kisobrana , ali i dalje je sve sivo oko tebe. Vreme je jedini lek. Kako vreme tece, slike blede, ali ostaju uspomene. Ipak , na kraju svega, one su vecne.

Stihovi : Slike

Dunav, Kej, klupa i ja.
Zamisljam odraz tvoga lica u vodi,

 dok mi vetar pirka po kosi.

Cujem tvoje ime kako me doziva.
Da li je to masta ili intuicija?

Tragovi tvoji su jos uvek ostali po meni.

Secanja, uspomene i stare slike.
Ne blede one, bledim ja.

Koracam kroz maglu bez tvog vodjenja.

Slike, slika, mi. Napola izbrisani. Kao biljke venemo, ali ne i koren nas.

Budi uvek nasmejana i vesela, takvu te bar pamtim ja.

Razbacane misli : Trunka realnosti ili prazan papir?

Zivimo u gradu u kome je rec “ljubav” samo rec.

Radujemo se kada nam neko uputi osmeh, ali nam je tesko da ga uzvratimo.

Volimo kada neko brine o nama, ali ne znamo to da cenimo.

Zivot bi bio mnogo jednostavniji kada ljudi ne bi sve komplikovali, kada bi prestali nositi kamen u sebi umesto srca.

Stihovi : Par recenica za noc

Ostavi mi tragove po celome svetu. 

Praticu te, ma koliko to daleko bilo.

Ali kada zaspem, dodji mi u san, 

predaj mi svoje srce da ne lutam sam.

Tvoja snaga i hrabrost me oslobadjaju straha od visine - 

Otisao bih i do neba, samo da ti cujem ime.

Amajliju moje srece predstavljas ti, 

osmehni mi se bar jos jednom, pre nego sto se probudim.

Razbacane misli : Prvo poglavlje zivota

Detinjstvo - jedna velika dimenzija u kojoj je sve prekrasno i sjajno. Vreme kada ne znas sta znaci rec “problem” , kada zamisljas sebe kao : heroja u nekom filmu, najpametnijeg malisana, osobu koja moze sve da uradi, a da nikoga ne povredi. „Igracka” je stvar koja te obraduje vise od svega, ona je tvoj prijatelj i suigrac. Kada si dete imas neki stit oko sebe, koji absorbuje sve spoljasnje udarce.

Ali , dani prolaze u zabludi, dete si, roditelji te stite od realnosti. Dok ne odrastes, ne znas sta te ceka, zivis u iluziji bez trunke vajnjeg sveta. Daleko od suza , muka i problema, daleko od price da ne postoji losa zemlja. Detinjstvo je bajka, kontrast zivota. Ali kad odrastes bajka se pretvara u svet – surov i tezak, nemoj da vas zavara kruna i kraljicin smesak.

Prica o prici : Prosjacke misli

Znoj, rane, suze, glad. Stvari koje me opisuju. Ponekad se osecam kao sam napravljen od njih. Njihov sam rob koji luta ovim svetom. Drzim oci sirom otvorene, imam svoje ambicije kao i svako dete, ali ostala deca ne osecaju kao ja presek, ostricu, koja me odvaja od mojih snova. Cesto se zapitam, sta je to sto me cini srecnim. Stalno se javlja isti odgovor. Moja pocepana kapica i sitnis koji svaki dan prikupim. To me cini srecnim, jer pomocu njih kupim hleb kako bih preziveo ovaj surov zivot, pustinju koja me izjeda iz dana u dan, baca u provalije i dovodi me do raspada. Ja sam jak, i necu odustati od mukotrpnog zivota, nisam napravljen od stakla da se tako lako mogu slomiti. Nada me jedino drzi budnim, opreznim, dostojnim. Zivim za to da vidim bolje sutra, bolje dane.


                                

Razbacane misli : Sudbina

Nista nije zapisano unapred, sudbina od nas pravi pozorisne lutke. Kontrolise nase pokrete i postupke pomocu konaca privezanih za nasa tela. Ali sve staje kada napravimo izbor i shvatimo da su nase odluke te koje nas guraju kroz zivot, samo one uticu na buduce dogadjaje ,a da je sudbina samo prazna rec, koja ima ulogu imaginarne kontrole.

Prica o prici: Samo jos jedan ljubavni tekst

Video sam danas dvoje mladih kako idu kroz park, drzajuci se cvrsto za ruke. Osmeh im se nije skidao sa lica. Treptaji ociju, grimase njihovih lica, njihov hod, cinili su se zaljubljeno. Cesto pitam sebe kako glasi definicija koja predstavlja taj lavirint lutajucih osecanja koja lome zidove kako bi se ujedinila i obmotala se tako cvrsto da budu skoro neprobojna, a opet sa druge strane veoma krhka. Medjutim, ne postoji definicija za to, niti ijedan zakon ili pravilo koje to odredjuje. Taj osecaj je jedinstven. Stvoren sam za sebe, kako bi sagradio most koji vodi do ljubavi. Kada si zaljubljen, sama pomisao na tu osobu obasja tvoj um i pusti ga da stvori sliku o tome, koja dobija boje svakog trenutka. Nekako, taj osecaj toliko dopre do tvog srca , da useje seme , koje se vremenom razvija. A kada se razvije, onda tek krene predstava. Ti imas glavnu ulogu. Tu osobu cuvas kao nikoga do sada. Negujes vas odnos kao nijedan drugi. Moras uvek biti tu za nju, kada god joj nesto zatreba. Briznost, vernost, ljubaznost, iskrenost. Stvari koje donose veliki plus, koje toj osobi znace. Trebas je uciniti srecnom, da vidis osmeh na njenom licu. Pogled pun ljubavi je najlepsi pogled. To je nesto sto nikada neces zaboraviti. Ljubav gradi gradove, ali tako ih i rusi. Mala je granica izmedju mrznje i ljubavi. Nemoj nikada dozvoliti sebi da je predjes. Ipak mrznja se rodila iz velike ljubavi, ne dozvoli da tako bude i kod tebe. Mislices sada da sam ja neka budala koja prica prazne price , i da sam popio svu pamet sveta. Ali videces jednom kada se zaljubis , setices se mojih reci decace , i tek tada ce ti biti jasno. Jer ni ja nisam verovao , dok nisam zapravo osetio kako je to lebdeti po oblacima i dotaci zvezde. Naravno, ne kazem da nisam dotakao i dno, ali jedno bez drugog ne ide. Nemoj da te ovo plasi, jer u zivotu se neces osetiti sigurnije i bolje, nego pored osobe koju volis.

                                

Stihovi : Ne trazi samo Desanka Maksimovic pomilovanje

Za napustenu decu, koja su prepustena surovom svetu,

bez i jedne predpostavke sta ih ceka.

Tako mala bica pustena u divljinu krvolocnih zveri i raznih oluja

koje ih progone u najbolniju tacku-mi ljudi to zovemo zivot.

Za nacionaliste i rasiste, koji ne mogu da shvate

da nije bitno koja si religija niti boja koze, bitno je kakav

si covek, kakva ti je dusa.

Jabuka ne pada daleko od stabla, mrznja ljudima vlada.

Za alkoholicare i kockare, jer pri ispunjenju svoga srca,

unistavaju najblistaviju tacku svog zivota-porodicu.

Toliko je patnje i svadja zbog losih odluka, bacanje zivota

kao bacanje kockica.

Uvek postoji izbor, treba izabrati stvar koja ce uciniti

srecnim, tebe i tvoju okolinu.

Trazim pomilovanje za one koji su izabrali losu stranu

zivota, za sva srca puna mrznje da ugledaju svetlost

i za lose navike koje odlucuju sudbinu.

Sve se dogadja sa razlogom, sve je stvar izbora i dobre volje.

Razbacane misli : ljutnja

Ljutnja je proizvod nezadovoljstva. Trositi vreme na ljutnju je kao setati sa povezom na ocima. Otrov koji te vremenom izjeda. Treba napraviti kompromis i preci preko toga, zivot je sve kraci kada kroz maglu hodas.

Razbacane misli : san

San prelazi u stvarnost kada shvatis da svaki covek stoji na raskrsnici svoje bajke.   

U pitanje se dovodi odluka, koja je kljuc izbora, da li ces krociti u sobu koja ce ispuniti tvoj san uz mnogo prolivene krvi, ili u sobu u kojoj ces nastaviti sanjati, tj. stvarati iluzije svoje srece.