Citat : kontra

"Jer stvari ne mogu biti u redu, ako dvoje ljudi trazesrecu na razlicitom mestu."

Razbacane misli : Borac

Nekada u zivotu dodje period kada mislis da si potpuno sam. Osvrnes se, a i dalje stojis u istom mestu. Kao da je nestalo sve ono zbog cega si ziveo.
Bio sam u takvoj situaciji. Osecao sam se zatvoreno dok se kljuc svakim trenom sve vise udaljavao. Praznina je prisutna. Iako ti prijatelji govore optimisticne stvari, ohrabruju, savetuju.. nekako se to slije sa prvim kapima kise.  Tesko je pronaci fenjer na putu koji ne obasjava stazu. Ali, uvek postoji trag, samo se treba pomuciti da ga nadjes, umesto zapustanja sebe i pustanja stvari da odu i da se udalje od tebe. Budi snazan, budi jak, pre svega ipak si muskarac. Kad bi ovaj svet bio lagodan i tekao bez problema, ne bi postojao zivot. Zivot je tu da nas baci na dno, pa podigne na nebesa. Uvek ce biti uspona i padova, uvek ce biti preprekao i precica. Kada dodje period praznine, udalji se od nje, napravi korak. Samo koracima i glavom gore mozes uciniti da praznina nestane.
Jer ja sam borac, svi mi cuvamo borca u sebi. Oslobodite ga, on je u tom trenutku najvredniji.

Stihovi : Chapter 2

Chapter 2:

Ono kao sve je proslo, nastavili dalje
mada i dalje razmisljam sta znaci to "dalje".

Na novoj slici stoji osmeh, ali drugacija figura

nema vise kraljice i kralja,

sada ti je pijun glavna karikatura.

Kao dva mornara plovili smo istim morem

ali talasi su ucinili svoje.

Granice nisu postojale, 

ljubav je vodila nas dvoje.

Vidim semafor ispred mene,

 vec 311. put zeleno svetli, ja i dalje stojim.

Kao da sam u gradu duhova,

ljudi postaju crno-beli.

Sve se dogadja sa razlogom, 

nekako se tesim time,

iako u nedogled trazim sibicu da zapalim svecu

i vidim tvoj odraz u tami.

Zato sanjam i sanjam,

mozda tamo budemo ponovo srecni i mladi.

Sastav: Srecna buducnost ne dolazi sama, nju treba osvajati

         Skoro je zora. Blizi se jutro kojem ne zelim da se priblizim. Mracna soba koja gleda na jos mracniji zivot kojim sam okruzen. Ispijam flasu za flasom, vracam se u proslost, nikako da stvorim iluziju o boljem sutra. Bez karijere, zapecacen za invalidska kolica, nistarija.
           Mislio sam da cu i dalje trcati po teretanu, dizati publiku na noge, zabijati koseve protivnicima i mamiti srecu na lice mog sina koji me je vazda pratio i bodrio. Ne samo kao sin, nego kao navijac. Sada te srece na njegovom licu nema. Svako jutro odlazi sumornog lica u skolu, sa jednim kratkim “dobro jutro tata”. Moja zena, Davina, pokusava da se izbori sa svim, radi sa velikom zeljom i upornoscu, ali je tesko. Ponekad me i nije briga sto se ona brine o svemu i sto se muci. Jedino sto mi je vazno da alkohol tece mojim venama i da gledam u nedogled stare snimke svojih utakmica. Cesto se zapitam, sta sam postao? Da li sam i dalje onaj dobar covek koji je cinio srecnima sve oko sebe? Jednostavno, ne znam kako da sastavim slagalicu koja je odraz mog zivota. Kosarka mi je bila sve. Moje sve je oduzeto i bacen sam u jamu u koju retko nailazi svetlost. Sedim pored prozora i cekam prve boje jutra. Sa novim danom, pravim novi rezime svoje realnosti i shvatim da sam dotakao dno. Prisecam se poslednje svadje sa Davinom i njene recenice : “Srecna buducnost ne dolazi sama, nju treba osvajati” .  Sad tek shvatam njene reci. Vreme je za promene, vreme je da poslusam svoju zenu i uradim nesto povodom svog zivota. Mozda sam pogresio kada sam rekao da mi je kosarka bila “sve”. Definitivno, “sve” je porodica, jer ako covek izgubi porodicu, od njega ostaje samo prazna ljuska. Dosta sam patio i mojom patnjom sustigao svoje bliznje. Pocecu polako da osvajam svoju srecnu buducnost i umesto sto gledam stare snimkove mojih utakmica, pocecu stvarati nove moment svoje buducnosti. Boricu se da budem uzor svom sinu i obecani muz svojoj zeni, jer to zasluzuju. Na kraju krajeva, oduvek sam zeleo da oni budu srecni, ne mogu da verujem da sam dozvolio da im to uskratim. Cujem skripanje stepenica i ugledam svoju jedinu kako mi se smesi. Kazem sebi da, ovo je taj dan, ovo je krucijalan moment, od danas, pocinje moj put ka vracanju izgubljenog i osvajanju novoga.
          Postoje ljudi koji se nakon pada priklone voljenima, zeljni paznje. S druge strane postoje oni koji se zatvore u sebe. Jedino ce jak karakter i volja pruziti svetlost na mracnome putu, kao i zelja za necim vecim od samoga sebe. Nista na svetu nije lepse nego kada cinis srecnima svoje bliznje. Ali sreca ne dolazi sama od sebe, mnogo borbe i osvajanja je potrebno kako bi se sagradila tvrdjava, zato ne treba odustati kada padnes nisko. Nekad je samo to nacin da bi se povratio jaci nego sto si bio

Prica o prici : Svemu dodje kraj

Sve je pocelo 13. decembra ’73. godine. Nisam skidao pogled sa njenog osmeha. Stajala je na sred raskrsnice i veselila se snegu kao da joj je sedam godina. Boze, toliko je volela sneg kao da su joj nevine pahulje napunile vene radoscu. Tacno se secam trenutka kada se okliznula i pala kao sto pahuljice padaju sa tmurnog, ali pomalo bljestavog neba. Dotrcao sam da joj pomognem i srce mi je zaigralo na neki cudan nacin kada mi se obratila svojim britanskim akcentom. Pitala me je stidljivo, pognute glave : “Gospodine, gde se nalazimo” ?  Odgovorio sam joj da se nalazimo u snu, jer samo je tamo moguce doziveti ovakav prizor koji je preda mnom. Slatko se nasmejala i krenuli smo do njenog hotela. Osecao sam kao da je poznajem citav svoj zivot. Usla je unutra i preko ramena je rekla : “Sutra u isto vreme, na istom mestu” . Pojavio sam se, ali taj trenutak se nije desio.

Tada pogledam u nebo i vidim nasumice preslikan pejsaz zimske noce. Nekada ti najbolje stvari u zivotu prolete u sekundi i nestanu, zato te trenutke treba iskoristiti i stvarati uspomene, jer na samom kraju, jedino one preostaju. Sve se zavrsilo 14. decembra ’73. godine.

Prica o prici : Mesto gde se krije samoca

U momentima i dalje zaronim u svoje misli. Toliko duboke i sakrivene da se vise i ne secam odakle poticu. Samo im vidim trag i tracak svetlosti koji pratim. Vise se nista ne cuje. Nista se ne vidi. Samo tama u ritmu sa senkama koje tihu sapucu besmislene pesme, one ljubavne koje poticu od davnina.Nekada je tisina dobra. Volim da se zatvorim u te misli i da odlutam. Mozda samo trazim odgovore, ili cak i pitanja koja jos nisu ni postavljena.

Mesto gde se krije samoca. Mesto gde se krijem ja.

Stalno mi se vrti neki glas po glavi koji me sputava i pokusava odbaciti od realnosti. Nekako, to i ide uz mene. Oduvek sam voleo da sanjarim. Tada sam stvarao svet koji je za mene savrsen. Popravljao pokvareno, zalivao uvenulo, ljubio bolno. Ali kako da te pokusaje perfekcionizma prebacim u stvarni svet? Neke stvari jednostavno ne mogu da uradim sam. Treba mi cvrsta ruka, zagrljaj, dodir, poljubac za laku noc. Sve je nestalo u magli. A magla, nikako da se spusti. S vremenom je sve gusca i gusca. 

Tesko se izboriti sa zivotom kada znas da ne ides pravim putem. 

Moj mali kutak u mislima. Kada udjem u njega, izolovan sam od svega. Samo sto, voleo bih kada bi se taj kutak pretvorio u nesto vise. Fale mu boje, bledi, raspada se. Sve je tako pasivno na crno-beloj slici, sve je tako sivo kada nemas pored sebe nekoga za koga bi zivot dao, osobu za koju se budis, za koju dises, koja te cini da se osecas velicanstveno.

Mesto gde se krije samoca. Mesto gde se krijem ja. Nadam se da ce uskoro isplivati neka nova pustolovina. Jer vracanje u proslost te samo podseca na rane, ali je daleko jos sumrak, vreme je za bolje dane.

Stihovi : Jos par ljubavnih stihova u nizu?

Sada krecem ovu pricu jer se i dalje bojim. Kako drugoj srecu da pruzim kad te i dalje volim?

Ali nemam vise snage da gledam iza sebe, vreme je za nove bitke , ali ovaj put bez tebe.

Kada si bila pored mene, imao sam ceo svet u rukama svojim, ali ponekad te svet razocara i shvatis  da moras naci bolji. I onda samo ostanu, secanja na stare dane, pregazice vreme nase uspomene davne.

Ljubav je igra u kojoj ne postoji pobeda, mozes biti ostavljen ili onaj koji ostavlja, ali nije bitno koju ces izabrati stranu,  ne posustaj i  samo drzi glavu pravo.

Andjeli obasjajte mi stazu kojom moram poci dalje, verujem da cu i ja ugledati mnogo bolje dane, i nema vise poraza i napustenih stanica, ugrabicu srecu svoju pa maker me i puno kostala.

Kada pogledam nas sada , vidim dva izgubljena raja.
Nekad zajedno protiv sveta sami, sada samo izbledeli u tami.

Je l’ se secas prvog puta kad si rekla da me volis? Bio sam najsrecniji covek na ovom svetu sto  postoji. Ponekad otvorim fioku gde su nase tajne stajale, sve je nestalo , nestalo bez najave.

Kada si zaljubljen i voljen mislis da sve pred tobom rusi,

ne razmisljas da ce te rusevenine jednom i tebe dole povuci.

Jer tanka je granica, izmedju mrznje i ljubavi, u jednom trenutku si na nebu, u drugom sam u pustinji.

Svaka prica skriva poruku u sebi, a ove reci sto citas je moja poruka tebi, budi uvek srecna i nasmejana, bar te takvu pamtim ja i ne zaboravi nikada tvoje ime je u ovoj pesmi ikona.

Andjeli obasjajte mi stazu kojom moram poci dalje, verujem da cu i ja ugledati mnogo bolje dane, i nema vise poraza i napustenih stanica, ugrabicu srecu svoju pa maker me i puno kostala.

I sve sto sam zeleo je da si pored mene ti, ali sudbina je rekla ne, ne postojimo vise mi. Budi uvek to sto jesi i ne zaboravi, da samo retki nadju retke u ovoj ogromnoj oluji.

Prica o prici : Isecak iz novina

Zar moje reci gube vrednost? Mislite da je jos ovo jedan dosadan nedeljni tekst na koji ljudi bace

pogled , pa prelistaju na sport ili modu? Ne zaboravite, uvek je se najbitnije stvari nalaze u malim slovima na dnu papira.

Ljudi vole da se osecaju zapazeno, vole da se o njima prica, da njihovo ime samo ispada iz necijih usta.

Ali gde je tu car? Previse javnog eksponiranja i potrebe popularnosti rusi svu tu tajnovitost i misterijoznost koja je po meni kljuc ka vecem interesovanju i zanimljivosti jedne persone.

Razmislite malo, cinjenica je da ce decko pre primetiti devojku koja stalno vuce guzicu po hodnicima i nabacuje se svima, nego devojku koja sedi i cita knjigu. Ali sve je to relativna stvar. Nikad necete saznati koje kvalitete ima ta osoba koja je na nekin nacin neprimetna. Mozda prelepo peva, ili se odlicno ljubi, mozda ko zna, obozava video igrice. Okej je odvojiti se od najpoznatijeg kluba u gradu i otici u karaoke bar. Mozda nece biti tamo elitna ekipa na koju svi uzdahuju, ali nikad ne znas sta te ceka iza ugla.

Poenta je da, prava je dragocenost naci nekoga o kome se ne prica mnogo i ko je nepoznata knjiga za tebe. Vremenom otkrivati slova i reci u njoj, upoznavati nove krajolike i proputovati je. Ni za sta na svetu ne bih menjao tu pricu, a pogotovo ne za pricu koju svi znaju.

Misterija privlaci, daje ti osecaj radoznalosti. Nadam se da ce te svi pronaci ono o cemu tragate.

Za kraj da spomenem sponzore ovog teksta, ups , nema ih. Samo ja, olovka i papir. 

Stihovi : Uvek cu se secati

“Kada covek voli zenu ,spreman je na sve, i do kraja sveta ako treba, samo da ona sretna je.”

Jos uvek se secam dana kada sam te sreo,

nisam ni slutio da ces postati moga srca deo.

Retkost je sto sam naisao na tebe, dijamanti se ne pronalaze sami od sebe.

Nijedna kao ti mi srce nije ukrala, znala si kako da dignes plamen iz pepela.

Bila si devojka koja je znala da voli, imao sam ceo svet u rukama svojim.

Neiskvarena dusa, k’o da si poslana sa neba, ti si moj andjeo cuvar koji mi silno treba.

Bezbroj slepih ulica i napustenih stanica, odlazim na put koji nema povratka.

Mozda tamo nadjem put do svoje srece,mozda me opet tvoja carolija ponese.

Nastavljam da lutam za tragovima tvojim, lutam iako se bojim,

da sve je uzalud, da je proslo nase vreme, sat otkucava, tu nema dileme.

Toliko puta mastao o buducnosti i nama, toliko toga hteli , a pogledaj nas sada,

snovi su prosli, ali sve sto zelim jeste, da opet kao nekada se pored mene smejes.

Uvek cu da se secam prvog puta kad si rekla da me volis,

nikada nisam osecao toliku moc u grudima svojim.

Ako me ikada sretnes , ponesi onaj osmeh koji si sa mnom imala,

osmehni mi se bar jos jednom, tvoja tajna je sa mnom sigurna.

A tada ce da zastane svet, i zelecu da traje zauvek, 

da do kraja zivota uzivam,u savrsenstvu pred mojim ocima.

Jer ti si taj vatreni zmaj koji luta po mojim snovima,

jedina svetla tacka, bez koje ne postojim ja.

Boze okaci joj na vrat amajliju srece, nista nije lepse od devojke koja se smeje.

A ljudi ce da pronadju s vremenom prasnjave stranice ispisanih pesama,

 na njima ce pisati da si moj zivot, moja zvezda padalica.

Nikada ne zaboravi da si meni sve, ti si varnica koja me pokrece.

Bila si i ostala moja princeza , uvek cu se secati 3. novembra