Prica o prici : Mesto gde se krije samoca

U momentima i dalje zaronim u svoje misli. Toliko duboke i sakrivene da se vise i ne secam odakle poticu. Samo im vidim trag i tracak svetlosti koji pratim. Vise se nista ne cuje. Nista se ne vidi. Samo tama u ritmu sa senkama koje tihu sapucu besmislene pesme, one ljubavne koje poticu od davnina.Nekada je tisina dobra. Volim da se zatvorim u te misli i da odlutam. Mozda samo trazim odgovore, ili cak i pitanja koja jos nisu ni postavljena.

Mesto gde se krije samoca. Mesto gde se krijem ja.

Stalno mi se vrti neki glas po glavi koji me sputava i pokusava odbaciti od realnosti. Nekako, to i ide uz mene. Oduvek sam voleo da sanjarim. Tada sam stvarao svet koji je za mene savrsen. Popravljao pokvareno, zalivao uvenulo, ljubio bolno. Ali kako da te pokusaje perfekcionizma prebacim u stvarni svet? Neke stvari jednostavno ne mogu da uradim sam. Treba mi cvrsta ruka, zagrljaj, dodir, poljubac za laku noc. Sve je nestalo u magli. A magla, nikako da se spusti. S vremenom je sve gusca i gusca. 

Tesko se izboriti sa zivotom kada znas da ne ides pravim putem. 

Moj mali kutak u mislima. Kada udjem u njega, izolovan sam od svega. Samo sto, voleo bih kada bi se taj kutak pretvorio u nesto vise. Fale mu boje, bledi, raspada se. Sve je tako pasivno na crno-beloj slici, sve je tako sivo kada nemas pored sebe nekoga za koga bi zivot dao, osobu za koju se budis, za koju dises, koja te cini da se osecas velicanstveno.

Mesto gde se krije samoca. Mesto gde se krijem ja. Nadam se da ce uskoro isplivati neka nova pustolovina. Jer vracanje u proslost te samo podseca na rane, ali je daleko jos sumrak, vreme je za bolje dane.

Stihovi : Jos par ljubavnih stihova u nizu?

Sada krecem ovu pricu jer se i dalje bojim. Kako drugoj srecu da pruzim kad te i dalje volim?

Ali nemam vise snage da gledam iza sebe, vreme je za nove bitke , ali ovaj put bez tebe.

Kada si bila pored mene, imao sam ceo svet u rukama svojim, ali ponekad te svet razocara i shvatis  da moras naci bolji. I onda samo ostanu, secanja na stare dane, pregazice vreme nase uspomene davne.

Ljubav je igra u kojoj ne postoji pobeda, mozes biti ostavljen ili onaj koji ostavlja, ali nije bitno koju ces izabrati stranu,  ne posustaj i  samo drzi glavu pravo.

Andjeli obasjajte mi stazu kojom moram poci dalje, verujem da cu i ja ugledati mnogo bolje dane, i nema vise poraza i napustenih stanica, ugrabicu srecu svoju pa maker me i puno kostala.

Kada pogledam nas sada , vidim dva izgubljena raja.
Nekad zajedno protiv sveta sami, sada samo izbledeli u tami.

Je l’ se secas prvog puta kad si rekla da me volis? Bio sam najsrecniji covek na ovom svetu sto  postoji. Ponekad otvorim fioku gde su nase tajne stajale, sve je nestalo , nestalo bez najave.

Kada si zaljubljen i voljen mislis da sve pred tobom rusi,

ne razmisljas da ce te rusevenine jednom i tebe dole povuci.

Jer tanka je granica, izmedju mrznje i ljubavi, u jednom trenutku si na nebu, u drugom sam u pustinji.

Svaka prica skriva poruku u sebi, a ove reci sto citas je moja poruka tebi, budi uvek srecna i nasmejana, bar te takvu pamtim ja i ne zaboravi nikada tvoje ime je u ovoj pesmi ikona.

Andjeli obasjajte mi stazu kojom moram poci dalje, verujem da cu i ja ugledati mnogo bolje dane, i nema vise poraza i napustenih stanica, ugrabicu srecu svoju pa maker me i puno kostala.

I sve sto sam zeleo je da si pored mene ti, ali sudbina je rekla ne, ne postojimo vise mi. Budi uvek to sto jesi i ne zaboravi, da samo retki nadju retke u ovoj ogromnoj oluji.

Prica o prici : Isecak iz novina

Zar moje reci gube vrednost? Mislite da je jos ovo jedan dosadan nedeljni tekst na koji ljudi bace

pogled , pa prelistaju na sport ili modu? Ne zaboravite, uvek je se najbitnije stvari nalaze u malim slovima na dnu papira.

Ljudi vole da se osecaju zapazeno, vole da se o njima prica, da njihovo ime samo ispada iz necijih usta.

Ali gde je tu car? Previse javnog eksponiranja i potrebe popularnosti rusi svu tu tajnovitost i misterijoznost koja je po meni kljuc ka vecem interesovanju i zanimljivosti jedne persone.

Razmislite malo, cinjenica je da ce decko pre primetiti devojku koja stalno vuce guzicu po hodnicima i nabacuje se svima, nego devojku koja sedi i cita knjigu. Ali sve je to relativna stvar. Nikad necete saznati koje kvalitete ima ta osoba koja je na nekin nacin neprimetna. Mozda prelepo peva, ili se odlicno ljubi, mozda ko zna, obozava video igrice. Okej je odvojiti se od najpoznatijeg kluba u gradu i otici u karaoke bar. Mozda nece biti tamo elitna ekipa na koju svi uzdahuju, ali nikad ne znas sta te ceka iza ugla.

Poenta je da, prava je dragocenost naci nekoga o kome se ne prica mnogo i ko je nepoznata knjiga za tebe. Vremenom otkrivati slova i reci u njoj, upoznavati nove krajolike i proputovati je. Ni za sta na svetu ne bih menjao tu pricu, a pogotovo ne za pricu koju svi znaju.

Misterija privlaci, daje ti osecaj radoznalosti. Nadam se da ce te svi pronaci ono o cemu tragate.

Za kraj da spomenem sponzore ovog teksta, ups , nema ih. Samo ja, olovka i papir. 

Stihovi : Uvek cu se secati

“Kada covek voli zenu ,spreman je na sve, i do kraja sveta ako treba, samo da ona sretna je.”

Jos uvek se secam dana kada sam te sreo,

nisam ni slutio da ces postati moga srca deo.

Retkost je sto sam naisao na tebe, dijamanti se ne pronalaze sami od sebe.

Nijedna kao ti mi srce nije ukrala, znala si kako da dignes plamen iz pepela.

Bila si devojka koja je znala da voli, imao sam ceo svet u rukama svojim.

Neiskvarena dusa, k’o da si poslana sa neba, ti si moj andjeo cuvar koji mi silno treba.

Bezbroj slepih ulica i napustenih stanica, odlazim na put koji nema povratka.

Mozda tamo nadjem put do svoje srece,mozda me opet tvoja carolija ponese.

Nastavljam da lutam za tragovima tvojim, lutam iako se bojim,

da sve je uzalud, da je proslo nase vreme, sat otkucava, tu nema dileme.

Toliko puta mastao o buducnosti i nama, toliko toga hteli , a pogledaj nas sada,

snovi su prosli, ali sve sto zelim jeste, da opet kao nekada se pored mene smejes.

Uvek cu da se secam prvog puta kad si rekla da me volis,

nikada nisam osecao toliku moc u grudima svojim.

Ako me ikada sretnes , ponesi onaj osmeh koji si sa mnom imala,

osmehni mi se bar jos jednom, tvoja tajna je sa mnom sigurna.

A tada ce da zastane svet, i zelecu da traje zauvek, 

da do kraja zivota uzivam,u savrsenstvu pred mojim ocima.

Jer ti si taj vatreni zmaj koji luta po mojim snovima,

jedina svetla tacka, bez koje ne postojim ja.

Boze okaci joj na vrat amajliju srece, nista nije lepse od devojke koja se smeje.

A ljudi ce da pronadju s vremenom prasnjave stranice ispisanih pesama,

 na njima ce pisati da si moj zivot, moja zvezda padalica.

Nikada ne zaboravi da si meni sve, ti si varnica koja me pokrece.

Bila si i ostala moja princeza , uvek cu se secati 3. novembra