Prica o prici : Ona

I mozda nije bila devojka stvorena za mene. Moguce da je bila samo senka koju sam prizeljkivao da me cuva od nesmotrenih talasa koji su udarali u moj brod. Zasto plovim tako nemirnim morem?

Kada podignem glavu, osecam povetarac koji se iz trenutka u trenutak pretvara u oluju.

Od oluje nema spasa, jer ne ostavlja nista iza sebe. A mislio sam da Ona moze oterati oluju kako bi se iz nistavila ponovo stvorila duga i donela simfonije violina koje sviraju za vecerom uz svecu i latice od ruza. Ponekad se zapitam, gde je nestalo vreme kada je svima bio smesak na licu? Iluzija. To vreme nije postojalo, ali je bilo prizeljkivao od strane andjela koji cuce u meni.

Jer ni jedna stvar na ovom svetu nije cvrsta kao lanci ispunjeni procvatom divnih orhideja koji te vezu za Nju.

Volim da letim. Volim da budem u visinama, da dotaknem oblake. Jer malo je osoba koje bi posle sa tobom u pustolovinu koja sve granice cini nepostojecima. Mnogo je tesko pronaci smisao u besmislenim stazama punim trnja, ali to cini zivot – magla kroz koju se ili probijes ili ostanes zarobljen zauvek.

Da li Ona  ispunjava moje beskonacno polje obasjano mesesevim uzdasima, da li je zvezda koja mi pruza osecaj beskraja?

Ili je samo zelja koja je kreirala blede stranice bez ijednog imena..