... i tako sam nastavio koracati, samo pravo, bez osvrtanja u nazad. Napustio sam svoje selo, kako bih postao doktor, pilot ili ko zna, mozda i astronaut. Preda mnom su nove mogucnosti, pustolovine, predeli.
Moja torba, naocare i ja - ka boljoj buducnosti, koja je prepravljena ambicijama koje sam gradio od malena. Ulazim u autobus i bacam poslednji pogled na moje selo u planini. Jos uvek mi prolaze slike starog gospodina Taylora, ranca i cupavog psa Moa. To je bio moj zivot. Bez tog bradatog gospodina ne bih bio ono sto jesam. Sedam na svoje sediste i polako mi se sklapaju oci. Sutra je novi dan, nova avantura.
Nekima svezi pocetak, a nekome dan kao i svaki drugi.
Нема коментара:
Постави коментар